Географска карта - Острогон (Esztergomi Járás)

Острогон ( — Естергом,, ) град је на северу Мађарске, на око 50 -{km}- северозападно од главног града Будимпеште. Налази се у жупанији Комаром-Естергом на десној обали Дунава који формира државну границу са Словачком.

Острогон је био главни град Краљевине Мађарске између 10 и 13. века и био је краљевски град све док се тадашњи краљ Бела IV није прво преместио у Вишеград и после у Будим.

Острогон је и данас седиште примаша (-{prímás}-) римокатоличке цркве у Мађарској.

Град има познати Музеј хришћана (-{Keresztény Múzeum}-), где је највећа уметничких колекција везаних за цркву и хришћанство у Мађарској. Такође град има и базилику која је највећа у Мађарској. По песми из Нибелунга, Острогон је био Атилино (-{Etzel}-) седиште.

Новија знаменитост града је мост Марије Валерије (-{Mária Valéria híd}-), који повезује Острогон са градом Штурово (-{Štúrovo}-) у Словачкој. Оригинално мост је био саграђен 1895. године, али су га немачке трупе приликом повлачења 1944. године, порушиле. Поново је подигнут 2001. године уз помоћ прилога из Европске уније.

Цртеж Острогона из 1664. Острогон је један од најстаријих градова у Мађарској. У богатој историји града смењивали су се владари, по мађарску значајни политички догађаји, грађене палате и цркве, које су затим уништаване у многим биткама око овог града, пролазак и уништавање од стране татарских и турских хорди и на крају завршено је са реконструкцијама и обновом.

Остаци средњовековног Острогона се данас налазе испод данашњег града и до њих се може допрети само археолошким ископавањима. Узрок овоме је то да је стари град био уништен за време, 150 годишње владавине Османлија. Становници тадашњег града су били убијени или заробљени или су побегли на друга места. После повлачења Турака из региона, дошли су нови становници и направили нови град на рушевинама старог. По резултатима најновијих археолошких ископавања испод замка на брду (-{Várhegy}-) и околине, ови предели су били настањени још од времена леденог доба, од пре неких 20.000 година. Први познати људи, племена, која су насељавала ове пределе су Келти из западне Европе. Келти су насељавали ове пределе негде око 350. п. н. е.. Келтско пребивалиште лежи управо испод замка и трајало је све до доласка Римљана. Током римске владавине овде се налазила веома важна и прометна граница римске провинције Паноније, тада је насеље било познато под именом Солва (или Salva). Под остацима тврђаве града такође су нађени трагови припадника немачких и аварских племена који се населили у доба слабљења римске империје и његовог пада.

Острогонска саборна црква Насеље је првобитно било основано око Великоморавског замка и добило је на значају 960. године, када је Геза IV, владајући принц кнез Мађара, изабрао Острогон за резиденцију. Његов син Вајк, је рођен овде у палати дворца на брду (-{Várhegy}-) између 969-975. Ту се

Током 973. године, Острогон, је био поприште важних историјских догађаја. На Ускрс те године принц Геза је послао делегацију на међународну конференцију о миру код Отона I, понудивши мир и тражећи да му дођу мисионари. Геза је ту примио хришћанство, и позвао је образоване људе и свештенике са запада, да по Угарској шире хришћанску просвету. Уследило је масовно покрштавање око 5000 мађарских племића и великаша.

Принчевски двор се налазио на северној страни брда, а на врху се налазила базилика посвећена светом Адалберту, где је по легенди крштен Свети Стефан. Црква светог Адалберта је била седиште надбискупа Острогона и главна римокатоличка црква у тадашњој Мађарској